С  С  С  С

Сложни Срби Срећу Сеју

СВИМА

            Досадашњи развој ситуације с нашим драгим родним народом - Српским народом, и са осталим држављанима у државама наше српске Отаxбине, садашње стање и настављено усмеравање даљег развоја тих држава, настављено оглушивање Власти о глас народа, о Устав и о националне вредности, као и непостојање слободне и независне српске државе, нас побуђују да вам се свима обратимо са следећом молбом.

Молимо вас да се потпуно ангажујете на поновном успостављању слободне, суверене и независне државе Српског народа - српске државе, у којој ће бити остваривана воља и владавина народа (по грчком: демократија) и која, по слободној народној одлуци на референдумима може да обухвата Србију, Црну Гору Републику Српску и српске делове источне Славоније, Крајине и Македоније. Сматрамо да то треба да се оствари мирнодопски и законито.

САДАШЊА СИТУАЦИЈА И ВЛАСТ У СРБИЈИ

            Српски народ, прогнан са својих прадедовских огњишта у Крајини, источној Славонији, деловима Босне и Херцеговине, Косова и Метохије, са Србима у Србији исцрпљеним санкцијама, а НАТО бомбардовањем гурнутим у беду и апатију, пружио је поверење тадашњој Демократској Опозицији Србије да ће да изврши гаранције дате пре избора 22. септембра 2000. год.

            У оваквој ситуацији, садашња Власт у Србији појачано наставља беспримерну распродају странцима у бесцење оно мало што није уништено, што вреди. Она распродаје како државну имовину тако и национализовану, уместо да изврши денационализацију као што је ДОС гарантовао пре избора.

            Садашња Власт у Србији је нанела нечувену срамоту Српском народу и Србији противуставним слањем једног држављанина Р. Србије и то на Видовдан да му се суди у Хагу, да би потом то превела у своју праксу.

Садашња, као и претходна, Власт у Србији није остварила ни једно од својих битних предизборних, не само обећања, већ гаранција као што су: мир, ред, безбедност, заустављање економског и друштвеног пропадања и почетак њиховог напретка, смањивање незапослености, отварање перспективе омладини, припрема новог Устава и одржавање избора најкасније до 6. априла 2002. год., смањивање Владине администрације, гомилање функција својих чланова, укидање политичке и економске границе између Србије и Црне Горе, доследно спровођење и остваривање макар и Резолуције 1244 о Косову и Метохији да би се заштитили становници, очувао територијални интегритет и суверенитет Р. Србије и заједничке државе с Црном Гором (још увек званично Савезне Републике Југославије - СРЈ), да би се решио проблем отетих и побијених лица након доласка КФОР-а, да би се зауставило исељавање српског и осталог неалбанског становништва не само са Косова и Метохије већ и из других јужних делова Србије, и повратак изгнаног народа на своја огњишта на Косову и Метохији.

Садашња Власт је појачано наставила праксу претходне Власти у Србији да делује и одлучује супротно Уставу својим акцијама противним:

°        1. ставу Члана 4, Члану 12, Члану 17, Члану 18, 1. ставу Члана 22, 3. ставу Члана 23, 1. ставу Члана 26, 2. ставу Члана 44, 2. ставу Члана 47, 2. ставу Члана 51, Члану 53, 1., 2. и 3. тачки Члана 72, Члану 74, Члану 76, тачки 8 Члана 83, став 6 Члана 86 Устава, 1. ставу Члана 88, Члану 93 и 1. ставу Члана 116 Устава Р. Србије,

°        3. ставу Члана 17, 3. ставу Члана 20, Члану 22, 3. ставу Члана 27, Члановима 78 и 97    Устава СРЈ

°        Одлуци Савезног уставог суда (ИВ У бр. 103/01 до 138/01, 150/01 и 152/01 од 6. новембра 2001. год.).

Садашња Власт је сама себе ставила насупрот Уставу и сама себи укинула уставну основу да влада народом. Она није више носилац и заштитник уставности и законитости у Србији.

Упркос на Уставу заснованим бројним молбама, апелима, предлозима и захтеву Власти да испуни своју обавезу према народу на један од уставних и законитих начина, Власт се и о то оглушује. Она не показује ни намеру да се томе одазове. Да би се њени чланови по сваку цену одржали на владајућим државним положајима и функцијама, она прибегава и противуставном мењању народних посланика у Народној скупштини.

Људи на владајућим државним положајима у Србији показују да су спремни да примењују методе и средства претходне Власти упркос гаранцијама ДОС-а пре избора да се то неће поновити.

Садашња Власт се оглушује о патње народа и о оправдане протесте из народа.

Садашњи режим заоштрава унутрашњу ситуацију својим неприхватљивим грубостима. Примењује апсолутистичке методе. Народ јој је пружио подршку због њених гаранција да ће такве методе да укине.

Чланови садашње Власти све то чине да би и даље остали на тим положајима и да врше те функције - без прихватања икакве одговорности пред народом. Они покушавају да на све начине заташкају своје суновратно продубљавање катастрофалних последица претходне владавине.

            Ти резултати, такво понашање и такав став садашње Власти стављају сваког појединца и цео народ у ситуацију да се определи:

-                      или да јој се још више савије и повинује,

-                      или да то, као недостојно човека, одбаци и, поново се винувши у висине и сетивши своје слободарске српске традиције, нађе себи свој прави пут.

ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ  ДРЖАВА  И ДРЖАВА НАТО ПАКТА 

Српски народ је био први започео оружану земаљску борбу против Хитлерових фашиста под командом тада пуковника, касније ђенерала, Драже Михајловића. Српски народ ју је наставио кроз цео други Светски рат организован у две ослободилачке родољубиве војске, једне одане Краљу, и друге, партизанске, под вођством Комунистичке Партије Југославије на челу с, касније маршалом, Јосипом Брозом - Титом.  Обе војске су одано биле уз Савезнике све време рата.

Усташе, под покровитељством Хитлерових нациста, су недужан Српски народ, заједно са највише Јеврејима и Ромима, и невину српску децу са родитељима масовно (преко шестстотина хиљада) подвргавали гнусним тортурама у концентрационим логорима фашистичке Независне Државе Хрватске. Влада САД и Владе држава чланица НАТО пакта нису ни позвале Српски народ да има своје представнике на отварању Музеја Холокауста у Њујорку.

Владе држава чланица НАТО пакта су спроводиле (а неке и настављају) беспримерну демонизацију, засновану на лажним оптужбама против Српског народа, а које су стварале владе већине других југословенских народа, албански терористи и значајан део  бесправно усељених албанских досељеника. На њој су градиле оправдања за бомбардовања Републике Српске, Србије и Црне Горе, као и за окупације Републике Српске, Косова и Метохије.

Оне су прогласиле Српски народ, који је бранио своју слободу, своју имовину, своје наслеђе, своју Постојбину, који се бранио, за агресора, а нападача за - жртву.

Оне су благонаклоно прихватиле насилно приморавање Српског народа на егзодус из своје Дедовине - српске Крајине и источне Славоније.

КФОР и УНМИК су препустили албанским терористима, које су уздигли на ниво јавних оружаних јединица, да наставе са појачаним интензитетом и необузданом безобзирношћу масакрирање Срба и осталог неалбанског живља приморавајући их практично на потпун егзодус. КФОР и УНМИК благонаклоно допустише и

допуштавају и уништавање српске националне духовне и културне баштине. Они постадоше саучесници у тим злоделима и злочинима. Они су омогућили окупатору да у слављу успоставља своју Власт која сада чак издаје налоге за уништавање древних српских споменика.

Сви споразуми који су у тим условима потписани, а који су супротни српском историјском националном наслеђу и опредељењу, као и српским националним интересима, и све одлуке које доноси окупаторска Власт на Косову и Метохији, су неважећи пошто су под принудом разарајуће војне претње прихваћени супротно Уставима, против воље народа, под војном принудом и окупаторском агресијом.

Сви албански терористи, нелегални албански дошљаци под њиховим окриљем, сви страни војници и политичари који спроводе окупацију делова српске Прадедовине и Отаxбине: српских делова источне Славоније, Крајине, Републике Српске, Косова и Метохије, су незаконито у њој и треба што пре да је напусте.

Владе  држава чланица НАТО пакта учесница у бомбардовањима Републике Српске, Србије и Црне Горе треба да почну да плаћају ратну одштету за сва људска, материјална, културна и духовна уништења, као и за упропашћавање и загађење природне средине, природе и земље, која су њихова беспримерна бомбардовања ту учинила.

СУД У ХАГУ И МЕЂУНАРОДНИ СУД

Међународни суд треба да буде суд основан или признат од стране Генералне скупштине ОУН у складу с Повељом ОУН и међународним правом, прихваћен од свих држава чланица Савета безбедности тако да и њихови држављани као и држављани свих осталих чланица ОУН подлежу његовој надлежности без обзира на расну, националну и/или друштвену припадност, без обзира на функцију у држави, без обзира на имовинско стање, који је непристрасан, који узима у обзир само истину доказану чињеницама, чије су оптужнице, хапшења и претреси јавни, који јавно спроводи своје пресуде.

Такозвани Међународни Трибунал у Хагу за злочине у Југославији од 1991. год.:

-    није основан ни у складу с међународним правом ни одлуком Генералне скупштине ОУН,

-        је унапред ограничио своју надлежност за злочине у (СФР) Југославији само на држављане (СФР) Југославије, одбацујући да буде надлежан и за злодела држављана других земаља које су они стварали, подстрекивали, организовали и/или спроводили у Југославији, међу којима и оних које су га основале, чиме је изгубио непристрасност и међународни карактер, 

-        одбија да разматра недела узрочника, покретача, организатора и почетника рата у (СФР) Југославији у целини, и посебно у Крајини, Славонији, Босни и Херцеговини, Србији (Косову и Метохији) и Македонији,

-        спроводи своја хапшења и пресуде углавном само над Србима, чиме је добио изразито антисрпски карактер,

-        користи и спроводи тајне оптужнице, чиме је изгубио јавност у раду,

-        користи и примењује терористичке акције ради хапшења тајно оптужених Срба, чиме је изгубио мирнодопски и праведан карактер.

Због свега тога тај Трибунал није надлежан за држављане Р. Србије, Р. Црне Горе и Републике Српске. Они треба да буду заштићени од трибунала у Хагу.

            Национална припадност, верска опредељеност, политички, војни, државнички (или било који други, укључујући и судијски) положај или функција, не могу да дају имунитет заштите лицу које је наређивало извршење и/или извршавало злодела и/или злочине против човечности, човечанства и мира, било где, а у овом случају у (СФР) Југославији. Свако такво лице је подложно суду у сопственој држави, а у сарадњи с непристрасним међународним судом Истине и Правде.

            Када Генерална скупштина ОУН оснује међународни суд Истине и Правде на основу Повеље ОУН и у складу с међународним правом, онда свака чланица ОУН треба да му омогући да учествује у раду домаћег суда по оптужбама против оних за које се тврди да су чинили злодела против човечности, човечанства и мира. Ту обавезу онда треба истовремено да остваре судови у свим садашњим државама на територији (СФР) Југославије за своје оптужене држављане.

ДРУГИ НАРОДИ И СРПСКИ НАРОД

Народна традиција, српска Вера - Светосавље и српски национални морал су трајно определили Српски народ за успостављање, одржавање и развој добрих односа са другим народима на начелу узајамног поштовања националних вредности, без обзира на расу, националност, веру и политичко опредељење. Њима је Српски народ и трајно опредељен на одбијање да се повинује окупацији, да сарађује са окупатором, да учествује у злоделима и/или злочинима. Таква национална опредељења, породично и друштвено васпитање, као и образовање стечено у Отаxбини, су Србима омогућили да се слободно и равноправно укључују у живот и рад у другим државама и народима.

Неколико милиона Српкиња и Срба је добронамерно прихваћено од народа широм света, укључујући и народе чије су државе чланице НАТО пакта, а међу њима и оне које су у два Светска рата поробљавале Српски народ и српску Отаxбину.

Сви ми, Срби и Српкиње, треба да својим личним и националним мирнодопским деловањем у Отаxбини и у иностранству побијемо све оптужбе о агресорству, да се боримо да уништимо сву демонизацију Српског народа. Први услов за то је да сама Власт у Србији даје такав пример, а она сада чини супротно.

РЕŠАВАЊЕ ПРОБЛЕМА : ВЛАСТ НАРОДУ

Основна опредељења и начела

Поштовање и одбрана свих овде изложених начела је обавеза сваког држављанина и свих државних и јавних институција.

Српски народ је конститутивни народ своје државе.

Врховни носилац уставности и законитости у српској држави је Српски народ заједно са осталим њеним држављанима (што је и утврђено у 1. ставу Члана 2 Устава Р. Србије).  

Српски народ признаје право свим другим народима на организовање њихових држава у њиховим Отаxбинама. Исто то право остварује за себе у својој Постојбини која обухвата Србију (Банат, Бачку, Срем, [умадију, Посавље, Подунавље, Поморавље, Тимочку Крајину, Ужичко - Новопазарску област, Нишко-Лесковачку област, Косово, Метохију), српски део Македоније, Црну Гору, Републику Српску, српске делове источне Славоније и Крајине.

Државна знамења и симболи су: српски грб, српска застава и српска химна "Боже правде".

Име државе је: Српска Држава, ако је успостављена као јединствена држава, односно Уједињена Српска Држава, ако је успостављена као савезна држава.

 Српска држава је суверена држава која гарантује равноправност и слободу свих својих држављана без обзира на расну, верску и националну припадност.

Основно школовање је обавезно и остварује се у државним школама. Оно је бесплатно.

Обезбеђује се бесплатно школовање у средњем образовању у  државним школама, и за студенте који редовно испуњавају све универзитетске и академске обавезе на вишим државним школама и на државним универзитетима.

Обезбеђује се основно здравствено и пензијско осигурање.

Обезбеђује се слобода вероисповести.

Српска држава има Народну скупштину коју чине народни посланици изабрани на општем тајном гласању по праву: један човек један глас (на основу начела равноправности). Њен мандат је пет година.

Српску државу представља и врховни командант њене војске је њен Председник кога народ бира на општем тајном гласању по праву: један човек - један глас. Његов мандат је пет година. Једно лице може највише једанпут узастопце да буде поново изабрано за Председника. Председник оличава јединство и солидарност свих држављана српске државе. Личност изабрана за Председника полаже јавно председничку заклетву народу и српском Краљу у Народној скупштини.

Српски народ, како у својој Постојбини тако и ван ње, је симболички сједињен у српском Краљу. Он је национални ујединитељ, вођа и представник целог Српског народа. Краљ, на основу предлога Народне скупштине, сагласности Председника и на основу народне одлуке на референдуму, доноси одлуку о промени Устава, укључивању српске државе у међународне савезе или о сједињавању у веће државне заједнице. На основу одговарајуће одлуке Уставног суда и/или Врховног суда и/или Народног суда Краљ смењује Председника због кршења Устава,  и/или издаје и/или злодела против човечности, човечанства и/или мира. Краљ може да одреди ко је од његове деце Престолонаследник.

Српски Краљ - који је био и  оснивач династије, је у нашој историји била личност - Ослободилац Српског народа. Личност која води и доведе Српски народ до ослобађања сада покорених од окупатора делова српске Постојбине треба да буде српски Краљ. Та личност, а после Њега Престолонаследник у будућности, јавно полаже краљевску заклетву народу у Народној скупштини и исказује веру Богу у српској Цркви где га јавно крунише српски Патријарх.

            Свим члановима свих српских династија Уставом треба да буду утврђене одговарајуће почасти које они могу да уживају уз обавезу да својим животом и радом буду понос целог Српског народа.

Рудници, водопривреда, саобраћајнице (пруге, путеви, мостови), земља одређеног појаса дуж државне границе, ПТТ, сва оруђа и оружја Војске и свих државних институција су неотуђива државна имовина.

            Српска Православна Црква је власник својих одузетих јој имања.

            Српска држава може да узима међународни зајам само изузетно. Одлуку доноси Краљ на основу одлуке Народне скупштине и сагласности Председника.

            Слободно предузетништво и приватно власништво су заштићени Уставом и законом.

            Основно образовање и настава из историје су јединствени и засновани на истинитим историјским подацима.

Званичан језик је Српски језик чије је писмо српска ћирилица, а правопис Вука Стефановића Караxића.  Настава из њега, из српске књижевности и српске културе је обавезна у свим основним и средњим  школама.

Јавна употреба свих других језика и националних писама је слободна. Настава из матерњег језика припадника других народа, из њихове националне књижевности и културе може да се остварује на том језику према њиховом слободном избору.

Српска држава има професиналну Војску. Она је народна и државна одбранбена снага и неполитичка организација која штити народ, државу, Устав и Отаxбину. Сви здрави мушкарци су обавезни да одслуже војни рок у законски одређеном добу старости.

Највећа национална вредност су деца и омладина. У случају ратне опасности и мобилизације, младићи од 18 до 27 година старости се последњи мобилишу за упућивање на фронт.

Милиција је народна и државна неполитичка организација која штити безбедност појединца и спровођење одлука државних органа.

Забрањују се лаж, превара и убиство које није изазвано неопходном животном одбраном.

Законодавни органи и судски органи су независни од извршних органа власти и Краља.

Највиши судски органи су Врховни суд, Уставни суд и Народни суд. Врховни суд коначно одлучује по оптужбама за дела против Устава и закона, осим за оптужбе за издају и за злодела против човечности, човечанства и/или мира. Уставни суд доноси оцене и, за све обавезујуће, одлуке по питањима уставности и законитости правних аката и норми. Народни суд одлучује по оптужбама за издају, и за злодела против човечности, човечанства и/или мира.

Поступак

            Народ Србије, Црне Горе, Републике Српске и српских делова источне Славоније, Крајине и Македоније треба да:

1.                  се референдумом определи да ли је за заједничку српску државу у којој ће Српски народ бити конститутиван народ и у којој ће сви њени држављани бити равноправни пред Уставом и законом,

2.                  да се истовремено изјасни да ли је за јединствену државу или за савезну државу,

3.                  да изврши  слободан избор људи за све државне функције,

4.                  пошто ни до сада Народна скупштина Р. Србије са ДОС-овском већином није испунила обавезу да распише изборе најкасније до 6. априла ове године, онда народ и њему одане политичке странке треба да организују расписивање и спровођење референдума и избора, чије слободно остваривање су обавезни да гарантују Армија и МУП,

5.                  да народ изабере Мандатора за прелазну народну владу Србије, Црне Горе и Републике Српске ако се изјасне за заједничку државу, те и Мандатора за прелазну Народну владу заједничке државе,

6.                  да народ изабере посланике за уставотворне Скупштине Србије, и за уставотворне скупштине Црне Горе, Републике Српске, и српских делова источне Славоније, Крајине и Македоније, ако се изјасне за заједничку савезну државу, и за заједничку уставотворну Скупштину,

7.                  да Народна влада преузме све уставне и законите надлежности, функције и дужности садашње владе, и да Мандатори преузму све функције, дужности и прерогативе Председника до избора Председника Србије, као и Црне Горе, Републике Српске и српских делова источне Славоније, Крајине и Македоније ако су опредељене за заједничку државу, као и заједничке државе по новим Уставима,

8.                  да уставотворне Скупштине преузму све уставне и законите надлежности, функције и дужности садашњих Скупштина,

9.                  да Народна влада и уставотворне Скупштине ставе ван снаге и пониште Уредбу Титове комунистичке Владе (бр. 343 од 5. марта 1945. год.) о забрани српским породицама да се врате на своја имања на Косову и Метохији,

10.               да уставотворне Скупштине донесу закон о оснивању Народних судова, чији ће чланови да буду судије Врховног и Уставног суда и судије које народ изабере по поступку избора народних посланика,

11.               да Народна влада, уставотворне Скупштине и Мандатор упуте захтев Трибуналу у Хагу да се сви држављани Србије, Црне Горе и Републике Српске врате и да свима против којих су подигнуте оптужнице буде суђено јавно пред Народним судом у Отаxбини,

12.               да уставотворне Скупштине донесу закон о сарадњи са међународним судом који признаје или оснује Генерална скупштина ОУН, а ради суђења у Отаxбини и по међународним оптужницама против домаћих држављана,

13.               да Народна влада и уставотворне Скупштине донесу закон о утврђивању ратне штете нанете народу, привреди, Српској Православној Цркви и држави НАТО бомбардовањима Републике Српске, Србије и Црне Горе и да поднесу захтев НАТО државама за плаћање ратне одштете како приватним лицима, тако и приватним, црквеним, привредним и државним организацијама,

14.               да Народна влада и уставотворне Скупштине зауставе интензивно настављену распродају државне и национализоване имовине,

15.               да Народна влада и уставотворне Скупштине ставе ван снаге и пониште закон Титове комунистичке Владе о национализацији приватне имовине и да донесу закон о денационализацији,

16.               да Народна влада и уставотворне Скупштине утврде која имовина остаје у државном власништву (рудници, електропривреда, водопривреда, саобраћајнице, ПТТ, земља дуж границе, сва оруђа и оружја Војске, сва опрема у државним институцијама) и да народ одлучи о томе референдумом (усвајајући као уставну одредбу или као посебну одлуку),

17.               да Народна влада и уставотворне Скупштине донесу закон који стимулативно омогућава запосленима и осталим држављанима Србије, без обзира где живе, да постану власници досадашње државне својине која се приватизује,

18.               да се референдумом одлучи о будућим власницима имовина друштвених и државних организација и некретнина,

19.               да се референдумом одлучи о условима учешћа страног капитала у инвестицијама односно страног власништва над производњом и некретнинама,

20.               да Народна влада и уставотворне Скупштине утврде законске услове за слободно приватно предузетништво, пословање и школовање, и да о томе народ одлучи референдумом,

21.               да Народна влада и уставотворне Скупштине ставе ван снаге и пониште све што је од 1990. год. до сада, у име Српског народа, народа Србије, Црне Горе и Републике Српске, потписано у супротности с Уставима и Законом, у супротности са историјским правом Српског народа као староседелачког у својој Постојбини, све што је потписано под притиском неосноване демонизације Српског народа и НАТО војне агресије, а уз учешће југословенских државника и политичара (на пример: Дејтонски споразум, Кумановски споразум) или усвојено од стране КФОР-а и/или УМНИК-а (на пример: одузимање имовине српског манастира Дечани од стране УМНИК-а).

АРМИЈИ И МИЛИЦИЈИ: ИЗ НАРОДА - СА НАРОДОМ

Сви официри, подофицири и војници садашње Војске Југославије и сви чланови Милиције су обавезни да се придруже народу, Народној влади и слободно изабраним уставотворним Скупштинама. Они су први позвани да помогну стварању војске српске државе и њене народне милиције, да буду међу првим њиховим припадницима без политичког ангажовања у армији и милицији.

СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ

Стефан Немања је основао српску државу која се успешно развијала под српском династијом Немањића дуже од два века у Србији. Она нам је оставила непроцењиво национално благо и завештање.

Друга српска држава под српском династијом Петровића је такође успешно остваривала и чувала своју самосталност и слободу у Црној Гори. 

Њ. К. В. принц Александар Петра Карађорђевић и Њ. К. В. кнез Александар Павла Карађорђевић  су перјанице преосталог српског малобројног племства створеног у, и после, два српска устанка почетком XИX века. Они су директни потомци српског сељака и трговца \орђа Петровића кога је народ извикао за Вожда, који је повео и водио Српски народ ка ослобођењу од петовековног турског ропства и ка поновном стварању своје државе у Србији, и који је израстао у великог српског Вожда Карађорђа. Својим повратком у Србију, Карађорђе је био намеран да поново стави свој живот у службу народу. На његовој глави је Српски народ био коначно почео да стиче слободу, а наследници да добију право и част српске краљевске династије Карађорђевић.

Српски народ је и другог српског сељака и трговца Милоша Обреновића извикао за свог вођу и уздигао на престо захваљујући му за његову борбу кроз коју је водио у ослобођење део Српског народа и српске Отаxбине и омогућио му даље ослобађање.

Под династијама Карађорђевић, Обреновић и Петровић су се српске државе веома успешно уздизале у XИX веку да би се сјединиле у заједничку српску Краљевину под династијом Карађорђевић почетком XX века.

По свом повратку у Србију, Краљ Петар И је учинио да Србија постане демократска држава. Водио је, заједно са својим сином престолонаследником Александром, и довео српску војску до ослобођења Српског народа, свих осталих југословенских народа и наше заједничке, шире, Отаxбине - Југославије.

Следећи најсветлије традиције Српског народа, династије Карађорђевић, њеног оснивача Карађорђа и његовог великог потомка Краља Петра И, цела династија Карађорђевић треба да се врати у своју, нашу, Дедовину и Отаxбину.

Све српске државе су биле монархије.

С обзиром да је Српски народ за свог Монарха и за оснивача своје династије устоличавао свог Ослободиоца, и с обзиром да је велики део српске Постојбине сада под окупацијом, мислимо да за српског Краља Српски народ треба да устоличи свог новог Ослободиоца - онога ко га доведе до ослобођења Косова, Метохије, Републике Српске и српских делова источне Славоније, Крајине и Македоније. Надамо се да ће то да оствари Карађорђевић.  

Ако би се ова нада претворила у неостварену жељу, онда Српском народу остаје да сам, без Карађорђевића као Краља, ствара своју државу налазећи личност из народа која има све битне врлине нашег покојног Краља Петра Првог Ослободиоца. 

Историјски је природно да крунисање и устоличење личности за Краља буде, после полагања заклетве народу у Народној скупштини, по српском монархистичком начелу у српској Цркви, а уз благослов Његове светости Патријарха Српске Православне Цркве господина Павла.

Двор српског Краља треба да буде на Косову и Метохији.

ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ И СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Српска Православна Црква је једина српска организација која непрекидно постоји преко осам векова и која је помогла Српском народу да очува своју националну свест, веру, своје духовно и културно наслеђе и да поново успостави своју државност. Она је настала из народа, обнављала се из народа, живела  је и  живи с народом и за народ.

Многи свештеници су се у нашој историји борили за ослобођење народа. У садашњој ситуацији Српска Православна Црква треба да помогне народу да поврати своју националну самосвест, веру и светосавски морал враћајући заблуделе овце матици Цркви чиме ће да буде обезбеђено делање свих: Народне владе, Скупштине, Председника и Краља у корист народа, као и оданост народа њима.

Свештеници имају и узвишени задатак да својим свакодневним животом и радом непрекидно дају народу пример светосавског живљења и опхођења. Њихове породице треба такође да дају пример одзиву на позив српског патријарха господина Павла у борби против беле куге која пустоши Српски народ.

Српска Православна Црква треба да отвори за све родољубе могућност да улажу у добровољни фонд за финансијски додатак српским породицама с децом чији је приход по члану породице испод одређеног минимума.

СРПСКОМ НАРОДУ

            Слобода се не поклања. Она се добија рођењем и штити.

            Држава се не дарује. Она се ствара, чува, брани и развија.

            Учинимо целу Србију, Црну Гору, Републику Српску и српске делове источне Славоније, Крајине и Македоније да буду један мирнодопски Орашац из фебруара 1804. год. и на општим народним изборима изаберимо Мандатора Народне владе и народне посланике уставотворних Скупштина. Наставимо процес васпостављања трајно слободне и независне државе Српског народа и осталих њених законских држављана:

(УЈЕДИЊЕНЕ)   СРПСКЕ ДРЖАВЕ.

Видовдан 2002. године

+    +    +

*    *    *

+    +    +

19. јуни - ВИДОВДАН  2002. год.

Поштовани сународници и наши пријатељи,

            Видовданска Посланица 2002. се данас препорученом приоритетном поштом шаље Његовој светости српском патријарху господину Павлу и принцу српском престолонаследнику господину Александру Петра Карађорђевићу, којима се упућује и јавно епоштом као и српском кнезу господину Александру Павла Карађорђевићу  (коме ће бити послат оригинал и поштом чим сазнамо његову адресу у Паризу).

            Српском народу, нашим пријатељима, људима на водећим државним функцијама и средствима информисања се доставља јавно преко епоште.

            Дозвољава се штампање, умножавање, копирање и преношење ВидовданскЕ Посланице 2002. искључиво у целости (што значи са целом листом потписника) без икаквих измена и/или допуна.

            За добру и слободну будућност нашег Српског народа, наших пријатеља и наше Отаxбине, потписници ВидовданскЕ Посланице 2002.:

Љубомир Т. Грујић, Душан Стојановић, Милан Касић, Димитрије Д. Ивановић, Млађан Живковић, Лазар \орђевић, Петар Милатовић Острошки, Тика Јанковић, Слободан Петровић, Драган Пајовић, Божидар Вукотић, Михајло Павлица и Мирчета Божовић.

Потписивање

            Потписивање је било започето 14. јуна 2002. год. Имена потписника су изложена по редоследу потписивања.

            Текст Видовданске Посланице 2002. је био отворен за јавно и слободно потписивање директно у листу потписника до 20:00 у четвртак увече 27 јуна 2002. год.

            Под 1. је потписано својеручно, под 2. - 13. је потписано преко еписма.

19. јуни - ВИДОВДАН 2002. год. 

Љубомир Т. Грујић